17. Odmor i Gomora
Ovaj je grad učinia svoje,
lipoton ćuva najdraže snove,
čoviku pruža lagodan odmor,
rivu najlipšu na svitu da,
da na kraju morske orgulje,
zeleni otoci ka fažole,
dugi most ka iz holivudskog filma,
sunce koj sam Hitchcock pohvalia.
Lipo li je gledat Svetog Donata,
izležavat se na Arbanasima,
večerom šetat Kalelargom,
sve to čini čovik opušteniji,
sritno se razvija boat atmosfera.
No kad ti dođe Goran Bare
pijan ko majka u Arsenalu,
no kad iz Gardena ludi ritam
u luci zaluta put barkajola,
i more se digne i poćne plesat...
No kad krcati Varoš zapiva
dalmatinsku fešticu duboko
u noč, broje se zvizde po šanku.
No kad Maraschino grmi posvud
mlado i staro odu na misec,
nema povratka do sitne zore...
Nokaut je teški grad je prošvika,
ovo je prizor vrime Gomora.
