Poezija
Doša čovik iz mraka nebeskog
ženu zagleda u svitlu dana
i tihim korakom
spustia se starom selu
obasjanom more i cvičem.
To je čovik prirodnog sjaja
bili vrag sa sto peraja
okrenut božijoj volji.
Izazova nima kraja
povist mu je poručila
sam si stvori i uživaj
u selo, misto, domaćinstvo,
zavičaj dalmatinski.
Lipa se u njega zaljubila
bilom bojom odjevena
ranom zorom se udala
skupa burom i olujom
u zagrljaj brda križa.
